182. годишњица Основне школе ,,Павле Поповић”

Данас, када обележавамо Дан школе, подсетићу вас на значај и дело кнеза Павла Поповића, по коме је наша школа добила назив. Упамћен је у нашој историји као дипломата и учесник Првог и Другог српског устанка.

Кнез Павле се родио у Вранићу. Није познат прецизан датум и година рођења. Зна се да се родио педесетих година 18. века, у старој свештеничкој породици. Родитељи су му били Тодор и Милица Поповић. Павле је, као и тројица његове браћа Димитрије, Атанасије и Јован био одважног карактера, али се истицао по тактичности, разборитости и упорности. Убрзо се видело да је рођен за народне послове и у том духу је одрастао.

После Кочине крајине, Павле је у Вранићу изабран за кнеза. Све до Првог српског устанка водио је борбе против Турака, иако је био пријатељ са дахијом Аганлијом. Избегао је сечу кнезова 1804. године, захваљујући том пријатељству и том приликом је спасао своје пријатеље српског војводу Јанка Катића, кнеза Симу Марковића, Милисава Чамџију и друге.

Године 1805, на Скупштини у Великом Борку, у време Првог српског устанка, Павле Поповић је изабран је за члана Правитељствујушћег совјета сербског, (врсте владе која је имала извршну и законодавну власт), као представник Београдске нахије. Као ретко писмен Србин, у то доба, истиче се дипломатским способностима. Као и остали чланови Правитељствујушћег совјета и Павле је добио од руског цара Александра орден Свете Ане 2. степена који је у то време подразумевао руско наследно дворјанство и бесплатно школовање за децу у руским војним, кадетским школама. За време Карађорђа постаје члан Народног суда, а за време кнеза Милоша Обреновића, био је на челу Народне канцеларије.

За време Другог српског устанка 1815. године, враћа се у Вранић из Срема, где је кратко живео са породицоа, какао би наставио борбу против Турака. Био је и један од посредника између кнеза Милоша и Турака. Због задобијене ране, под плећком , коју никако није могао да залечи, упокојио се у Вранићу, 8. децембра 1816. године. Сахрањен је у свом родном Вранићу, у црквеној порти. Изнад његовог гроба налази се плоча на којој је између осталог уклесано:

„Врсни Србин, борац за ослобођење народа и отечества свог за време устанка Карађорђа и кнеза Милоша 1804. и 1815. године, одликовани члан првог народног суда“…